 | Opstina Sokolac Opstina Sokolac [Republika Srpska]. Sokolac, Sport u Sokocu, Himna Navijaca.... |
 | Opstina Butel Opstina Butel najmlada opstina vo Republika Makedonija |
 | Opstina Paracin Parkinzi |
 | Opstina Valjevo www.tv-valjevo.com |
 | Opstina Raska TV izvestaj sa svecane sednice povodom dana opstine |
 | Opstina Paracin na trodnevnom sajmu nekretnina i investicija Opstina Paracin na trodnevnom sajmu nekretnina i investicija "REAL EXPO" u Beogradu |
 | Sonce vo Opstina Centar Miting na Sonce, Koalicija za Evropa vo Opstina Centar |
 | Opstina Bor Promo Priroda Akcija Svi u prirodu je bila u organizaciji DTV Partizan Bor. Hiljade ljudi je pesacenjem obilazilo prelepu okolinu Bora |
 | Opština Inđija dodelila 99 stipendija Opština Inđija je i ove godine dodelila stipendije najboljim studentima. Predsednik Opštine Inđija Goran Ješić, potpisao je rešenja za 99 stipendija u visini od 120.000 dinara. |
 | Koncentracioni logor Silos u Tarcinu, saraj. opstina Hadzici http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0158/media/006.htm Логор у силосу у Тарчину, мај 1992.- јануара 1996. - Материјал обрађује време од априла 1992. године, од избијања сукоба у Српској и Федерацији до 27. јануара 1996. године када је по Дејтонском споразуму и под притиском међународних фактора затворен логор Силос у Тарчину. - Када су у априлу 1992. године почели сукоби у Сарајеву муслимани су преко резервног састава милиције у Тарчину ставили под појачану контролу и присмотру све Србе на подручју Тарчина. - Почетком маја 1992. године муслимани су почели да празне силос који се налази у центру Тарчина и да деле пшеницу становништву. - На дан 11. маја 1992. године муслимани су напали и заузели касарну ЈНА у Крупи, Општина Хаџићи, удаљену од Тарчина око 8 км. Заробљене војнике затворили су у испражњене пшеничне коморе у силосу. Тада је силос за лагеровање житарица у Тарчину код Пазарића претворен у логор за Србе. - Први затвореници у овом логору су били 11 заробљених војника - резервиста из касарне бивше ЈНА у Зовику и касарне "Жуновица" у Хаџићима. - Почев од 20. маја муслимани су почели са привођењем Срба на такозвани "информативни разговор", а после су их одводили у силос и више их нису пуштали. Почетком јуна 1992. године почело је масовно привођење Срба са подручја месних заједница Тарчин и Пазарићи у логор у Силосу. - Логор је непрекидно функционисао за све време српско-муслиманског рата између Српске и Федерације и последњи затвореници су овај логор напустили крајем јануара 1996. године, када су логораши ослобођени по Дејтонском споразуму. - Кроз овај логор се процењује да је прошло око 550 Срба, међу којима и десетак жена, од којих су две остале у логору до његовог затварања. - Први управник логора у силосу био је Бећир Хујић, а његов заменик Халил Човић. Средином 1994. године Хујић је смењен, а на његово место је дошао Човић, изразити националиста, који је имао обичај да пред затвореницима иронично каже: "само силос Србина спашава". Остао је управник логора до затварања крајем јануара 1996. године. - Логор је био под непосредном командом 109. Брдске муслиманске бригаде такозване "армије БиХ" чији је командант био Незир Казић. Од 1995. године логор је био под командом ЏIV дивизије муслиманске армије тзв. БиХ, на чијем челу се налазио Заим Имамовић, који је касније погинуо. Штабови ових јединица налазили су се у непосредној близини логора. Њихови команданти су често и лично долазили у логор и знали су шта се у њему догађа. - Све ћелије у овом логору су биле величине 9,50 х 4,50 м. Висина ћелија је била између 5 и 5,50 м, па се ту налазио поред сваког зида бетонски руб широк око 50 цм, а изнад тога на око 5 м налазио се плафон. По том рубу шетали су стражари и контролисали шта се догађа у ћелијама, а простор за њихову шетњу је био и над суседном ћелијом, као и над ходником, тако да су они имали довољно простора за контролу. - У ћелијама није било прозора, није било осветљења, сем слабе светлости која је долазила са горњег нивоа од око 10 м висине, где је под кровом био мали прозор који се из ћелије није могао видети. - Из ћелија затвореници нигде нису извођени, по цео дан су били у ћелијама, које су биле пренатрпане. Прва шетња је била тек у новембру 1993. године, али ни то није било редовно. Све је зависило од расположења дежурног стражара. - У почетку затвореници су добијали само један оброк хране дневно који се састојао од 4-5 кашика неке неодређене течности. На петорицу затвореника долазила је једна мала чинија и по једна кашика која се није прала и која је ношена из ћелије у ћелију како се делила храна. Уз то су добијали по један хлеб тежине између 350 и 500 грама, (увек је био различите величине, веома лошег квалитета) што се делило прво на 9, а после на 12 затвореника. Други оброк је уведен тек 12. јула 1992. године - "доручак", који се састојао од мале зделе млека која се делила на петорицу, тако да је практично на свакога долазио по гутљај млека у праху, које је било лоше растворено у хладној води. - Због слабе исхране чему су допринеле и повреде нанете батинањем умро је 14 октобра 1992. године Петко Крстић. - И тако мале количине хране су у јуну 1992. године ускраћиване, па једанпут нису давали храну три дана, а други пут два дана. - У логору у Тарчину били су затворени искључиво Срби и то углавном сељаци из околине, младићи који су ишли у школе или млађи радници. Било је и нешто интелектуалаца, а било је и старијих људи. - Сви они били су цивили, изузев 11 првих резервиста. Затворени цивили нису учествовали у рату, нити су били у некој од војних формација. - Старост логораша кретала се од 14 до 85 година. Најмлађи је био Лео Капетановић, који тада није имао ни пуних 14 година, а најстарији Васо Шаренац, рођен 1908. године, који је био потпуно сенилан човек. Он уопште није био оријентисан у времену и простору. - У силосу је било затворено и 11 жена које су биле у посебној ћелији. - Средином 1992. године логор је био попуњен и тада је било око 382 затвореника. |
 | Suki I Baka Opstina Trebinje (Da SI Ziva Mati) Suki i Baka Opstina Trebinje World4you By Damir |
 | Opština Inđija pomaže izbeglim i raseljenim licima Opština Inđija se uključila u projekat pod nazivom „Možeš i ti", koju je pokrenula humanitarna Organizacija Divac (HOD). Cilj projekta „Možeš i ti" je da obezbedi izbeglim i interno raseljenim licima, koja i dalje žive u izbegličkim kampovima da dođu do svog doma. Iz budžeta Opštine Inđija je za tu svrhu izdvojeno osam miliona dinara (oko 100.000 evra), koji će biti iskorišćeni za kupovinu kuća na teritoriji inđijske opštine. Opština Inđija je jedan od najvećih donatora u ovoj akciji. |
العربية
中国
Français
Deutsch
Ελληνική
हिन्दी
Italiano
日本語
Português
Русский
Español
